• (+381) 031/ 863 644

  • office@nptara.rs

Лов и риболов

Лов

Ловиште „Тара“ прати границе Националног парка, а ловна површина износи око 17.700 ha. Гајене врсте дивљачи су: медвед (око 45 јединки), дивокоза (око 350 грла), срна (око 400 грла), дивља свиња (око 40 јединки), зец, лештарка и јаребица камењарка. Лов се врши на дивокозу, срнећу дивљач и дивљу свињу. Медвед је трајно заштићен ловостајем, тако да је једино могуће његово праћење и осматрање на хранилиштима.

Ловотехнички објекти:
- Чеке за лов и осматрање срнеће дивљачи
- Чеке и хранилишта за осматрање медведа
- Хранилишта и слоила за срнећу дивљач
- 50 км ловачких стаза

Лов у Националном парку Тара је организован и усклађен са планским документима. Дозволе за лов издаје Служба за заштиту и унапређење лова и риболова ЈП „Национални парк Тара“.

Постојећи смештајни капацитети задовољавају потребе ловног туризма и то пре свега објекти на Предовом Крсту. Ловни терени се налазе у близини и до њих се лако стиже што представља предност.


 

Риболов

 

Обављање рекреативног риболова на риболовним водама „Национални Парк Тара“ врши се сагласно Закону о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда,  подзаконским актима произашлим из њега, Закону о националном парку Тара, Закону о заштити животне средине, Правилнику о унутрашњем реду у националном парку Тара, Програму управљања рибарским подручјем, Годишњем програму управљања рибарским подручјем.....

Поштовањем прописа из горе наведених, надлежних законских аката и правила , утврђене су врсте риболова, право на риболов, начин риболова и услови под којима се врши риболов на риболовним водама „Национални Парк Тара“. Мере чувања и заштите риболовних вода спроводе надлежне службе предузећа.

Рибарско подручје „Национални Парк Тара“ представљају риболовне воде које се налазе на територији Н.П. Тара и његовој заштитној зони. У оквиру граница Националног парка „Тара“, налазе се  реке Раче од школе до изворишта, Дервента, Батурски Рзав, Караклијски Рзав, Јаревац, Совљак,  Јокића поток, Алушки поток, Брусничка река, део хидро-акумулације „Перућац“ (од бране хидроелектране „Б.Башта“ државном границом 24,5 км. до ушћа реке Бруснице у језеро), акумулација Крушчица, повремена микроакумулација на Јаревцу, као и реке и акумулације које се налазе у заштитној зони парка: Заовинско језеро (Бели Рзав), језеро Спајићи, Црно Осоје (Полошница), Змајевачки поток, река Полошница, Коњска река.

Све реке и потоци на свом изворишном делу спадају у воде прве класе. Рибарствено најзначајније су река Рача ,  река Дервента, Караклијски и Батурски Рзав и река Јаревац. У прве две живе аутохтоне врсте као што су поточна пастрмка (Salmo trutta m. fario) и поточна мрена (Barbus peloponnesius ), а у Јаревцу је настањен искључиво пијор (Phoxinus phoxinus).  На рекама и потоцима који припадају риболовним водама „Национални Парк Тара“ није дозвољен риболов.

Хидроакумулације у риболовним водама парка  чине вештачка језера различитог типа:

ribolov-perucacАкумулација „Перућац“ је вештачко језеро настало у речном кориту реке Дрине, њеним преграђивањем бетонском браном. Дугачко је 52 км. Са ширином која варира од 60 – 1800 м. и дубином до 90 м.  Риболовним водама „Национални Парк Тара“ припада 24.5 км. од бране до ушћа реке Бруснице, пратећи државну границу. На основу локације она припада низијском типу акумулације. Језеро својим изузетним крајоликом те посве аутентичним кањоном, представља изузетан полигон за обављање рекреативног риболова. Обилује  бројношћу и диверзитетом рибљих популација, те капиталним примерцима појединих врста. Према последњим истраживањима језеро „Перућац“ поседује рибље богатство од око 470 кг./ха. На њему се лове крупни примерци сома (Silurus glanis), плотице (Rutilus pigus), скобаља (Chondrostoma nasus), клена (Leuciskus cephalus), гргеча (Perca fluviatilis)…., а не ретко се лове и крупни примерци пастрмке. Посебно задовољство представља риболов најзаступљеније врсте Албурнуса (зекица, беовица, уклија...) са лаганим прибором уз саму обалу свих риболовних вода парка.

 

ribolov-zaovineАкумулација "Бели Рзав" је по локацији висинског типа, а по начину настанка ревирзибилна. Налази се у срцу планине Таре Настаје избацивањем воде из акумулације „Перућац“ и сакупљања воде од Караклиског и Батурског Рзава и других мањих притока. При максималном успору воде површина воденог огледала износи око 430 ха., са дубином до 90м., а дужина обале је преко 20 км. Са својих 881м.н.в. дубином бисерно чисте воде од 90 метара и површином од 430 ха , безброј залива, рукаваца и неколико планинских речица које се уливају у њега, сваком риболовцу одузима дах и изазива осећај да је ту риболов привилегија. Када се у њему улови клен или скобаљ то је испуњење риболовног дана, али када се улови крупан сом, штука или пастрмка, то је незаборавно искуство. Посебан доживљај представља крајолик наизменично саткан од валовитих ливада, малих планинских пропланака, густих шула и високох литица. На језеру се налази рибњак калифорнијске пастрмке, која се врло често нађе на удици риболоваца.

ribolov-spajiciАкумулација „Спајићи“ је висинска сабирна акумулација која настаје од процеђене воде из језера „Бели Рзав“ те реке Змајевачке и Поповића потока. Површина језера износи око 11 ха. Налази се одмах испод бране језера „Бели Рзав“. Језеро подлеже посебним правилима риболова и на њему је могућа промена концепта газдовања у складу са евентуално новонасталом ситуацијом. Уз изузетан амбијентални изглед у њену се могу ловити крупни примерци клена уз ужитак вечног надмудривања риболовца и рибе. Риболов се обавља искључиво вараличарским и мушичарским прибор са удицама без повратне куке.

  

Језеро „Крушчица“ настаје од Караклијског и Батурског Рзава и користи се као пијаћа вода. Сличне је величине као акумулација „Спајићи“ и на њему важе потпуно иста правила риболова. Налази се са западне стране језера „Бели Рзав“.

Акумулација „Црно осоје“ настаје од истоменог потока и спојена је цевима са језером „Спајићи“. Акумулација је рибље плодиште и на њему није дозвољен риболов. Све воде које припадају рибљим плодиштима имају велики значај за рибарство читавог нашег краја јер у њима живе изузетно атрактивне и ретке аутохтоне врсте риба посебним мерама заштите у рибљим плодиштима обезбеђује се несметана природна репродукција, раст и развој првенствено поточне пастрмке (Salmo truta m. fario).

Риболовне воде „Национални Парк Тара“ представљају једно од најлепши риболовних подручја, па сваки покушај њиховог представљања писаном речи остаје готово неуспешан. Присуство духом и телом на овим водама оживљава исконска осећања која измамљује нетакнута природа и оно што она даје. Национални парк Тара са свом својом раскоши, природним лепотама, традиционалним гостопримством и предусретљивошћу је свакако нешто што треба видети и доживети.

Постоји могућност изнајмљивања чамца за риболов са пратњом риболовног водича за целокупно рибаболовно подручје парка. Могуће је обезбедити преноћиште на самом језеру „Перућац“ у кањону Дрине. То је једна предивна брвнара намењена за борав ловаца и риболоваца и налази се на 12-ом километру узводно од бране Х.Е. „Перућац“ на самој обали језера испод стрмих и изузетно високих литица планине Таре.

 

ЈП НП Тара

Простор Таре проглашен је Националним парком 13. јула 1981. године на укупној површини од 24.991,82 ha..

Твитер

Инстаграм